Crkva Gračanica kod Valjeva Nešto o njenoj prošlosti i budućnosti dr Aleksandar Loma

podnaslovi } Crkva Gračanica kod Valjeva Otkuda, međutim, takvo ime reci? Milojević je bio mistifikator i čak falsifikator Niti je ovo ime moglo nastati Ovo poslednje zapažanje naše učene i umne zemljakinje

Milojević je bio mistifikator i čak falsifikator

, ali ne u smislu da je izmišljao polazeći ni od čega, nego je češće u duhu (pogrešno shvaćenog) patriotizma i panslavizma „začinjavao” autentične podatke, sa tendencijom da dokaže neku srpsku ili slovensku, pogotovu pagansku, starinu. To je radio sa narodnim pesmama, u koje je udevao imena starih slovenskih božanstava, kao Dažbog (pa je ono iz njegovog „zapisa” ušlo čak u Rečnik srpskoga jezika SANU), sa „rimskim” natpisima sa Kosova, gde se čitaju srpska imena Milica, Blažica, Vlkašin (prevario je, nakratko, čak i Teodora Momzena) - a, očito, i sa svojim arheološkim beleškama sa terena. U ovoj koju smo naveli, imamo valjan podatak o starosrpskom groblju u Gra(ča)nici, zasnovan na autopsiji ili bar na valjanoj informaciji (verovatno je reč o gorepomenutom „Madžarskom groblju”), i prozirnu mistifikaciju, ime Svevit, koga nema niti ga je bilo na ovom terenu, a trebalo bi da podseća na boga polapskih Slovena Svetovima. Šta je, međutim, sa tubravićkim „Gradcem”? Da li ga je Milojević naprosto izmislio, možda na osnovu samog imena Gračanica, ili je u ovom selu video (ili bar čuo za) ruševine nekog starog utvrđenja, koje danas ne postoje? Dopustio bih obe mogućnosti, i čak izvesnu prednost dao ovoj drugoj, imajući u vidu gorku činjenicu, koja proizilazi kako iz pomenutog Milojevićevog izveštaja, tako i iz drugih naših saznanja: da su stare ruševine po Srbiji tokom poslednja dva stoleća bezobzirno uništavane, pre svega raznošenjem kamena kao građevinskog materijala.

Kako ipak moramo imati rezerve prema ovom „gradcu” u Tubraviću, valja nam pogledati ima li sličnog imena drugde u porečju današnje Sušice. Nalazimo ga tek u masivu Magleša i Povlena, odakle izviru njeni izvorišni kraci, Stubica i Povlenska reka. To je brdo Gradac; neposredno pod njim izvire Zabava, i teško je ne pomenuti ovde da ta reka, kao i Sušica, takođe ponire, da bi, posle suvog korita koje se zove Suvaja, ponovo izbila na zemlju, pod imenom Gradac! Zaključiti na osnovu te simetrije da su obe reke, i Sušica, prvobitno Gračanica, i Gradac prozvane tako po povlenskom visu, bilo bi svakako ishitreno. Na Gracu, odn. Gradačkoj Steni nema tragova gradnje, i možda je u pravu vredni istraživač ovoga kraja, dr Tomislav Đurić, koji u blizini beleži i drugu Gradačku stenu, da je to bio opisni naziv za sve stene koje imaju strmu stranu kao zid (Kalendar „Valjevac” za 1995, str. 186). Uostalom, nema one neposredne fizičke veze između brda Graca i izvorišta Sušice kao u slučaju Zabave. Drugog Graca u slivu Sušice nema, te najverovatnija ostaje pretpostavka o nekom „gradcu” u njenom donjem toku, na koji se, ponajpre, moglo i odnositi nekadašnje ime reke *Gračanica.